. . Share/Save/Bookmark| | | |


Cyberbulevar.com »» Collegium Poeticum »» Zoran Ilić

Fotografija traži pisca

Autor:Zoran Ilić

Priznajem da mi nisu potpuno jasni razlozi, ali fotografija na mom monitoru prosto od mene traži da o njoj nešto napišem, mada nijednog od mladića na slici ne poznajem. Ništa im ne dugujem, čak ni ovaj kratak zapis. Nisam deo, ne pripadam njihovom svetu.

Ta trojica mladića su se izležavali jednog majskog podneva na terasi udubljeni u svoje misli, svoje razgovore... Možda i u svoja ćutanja? A onda sam ja naišao, zakoračio u taj izolovani, zatvoreni svet (nazvao bih ga: svet iza sedam gora i sedam mora; svet kome i da hoću, ne mogu da pripadam), za trenutak narušio tu intimističku atmosferu, i fotografisao ih.

Učinilo mi se da bi to mogla da bude zanimljiva fotografija, da to što vide moje oči nije nešto svakidašnje. Oni jedva da su me primetili, ili nisu želeli da me primete? Mene i moj foto-aparat koji će sačuvati njihove likove, njihovu mladost... Verovatno, na jedan pogrešan, iskrivljen način. Ne, ti mladići nisu verovali u moć malog digitalnog foto-aparata u mojim rukama, niti u moju inventivnost kao fotografa.

Fotografija je mesecima stajala u nekom od foldera na hard disku računara, potpuno zaboravljena od mene. Nisam joj pridavao nikakav značaj. Postoje periodi kada neprestano fotografišem, a potom mesecima ne uzimam foto-aparat u ruke već radim nešto drugo.

Onda sam na internetu otkrio veb-sajt posvećen fotografijama i počeo da prebacujem svoje fotografije. Jednoga dana sam prebacio i fotografiju na kojoj su mladići. Kada sam je aploudovao na sajt trebalo je smisliti naziv za nju. I ja sam se upitao: šta ta fotografija predstavlja, šta donosi, šta sam njom želeo da izrazim? Prvo mi je na pamet palo da je nazovem Tri prijatelja i ukucao sam taj naziv. Činilo mi se da najjača poruka koju fotografija nosi jeste poruka o prijateljstvu, druženju kada smo mladi, našem generacijskom zajedništvu...

Nekoliko dana kasnije, nisam više bio zadovoljan odabranim naslovom. Kada bih razmišljao o fotosu već sam za njega vezivao drugu poruku. Dok bih hodao ulicom ili sedeo ispred televizora i razmišljao o slici, u sebi bih rekao: "Život je lep! Život može da bude i lep!"

Sutradan sam ponovo otišao na veb-sajt i ukucao nov naslov - Život je lep.

Fotografija je konačno bila spremna da se predstavi posetiocima sajta, izloži njihovim pogledima, komentarima... Započne da živi svoj život.


««Nazad



Google
Interaktivno

Izdvojeno

Forum