Bio sam u Sarajevu. Putovanje autobusom od Insbruka moze biti i interesantno zbog predjela kroz koje se prolazi (upoznaj Domovinu da bi je vise volio), vozaci ljubazni, u odijelima sa kravatom, autobus komforan, sve po evropskim standardima, ali i pod cijenu da budem stari cinik, ne mogu a da ne kazem da mi je put pokvarila - muzika. U zelji da udovolje svima, vozaci su pustali kasete sa muzikom raznih zanrova, ali se najduzi dio puta mogla cuti novokomponovana ekavica vjerovatno iz okoline Sabca. Dobro, oko ekavice bi se mogli i dogovoriti, ako nista ono zbog multieticnosti u koju se svi zaklinju, ali oko tekstova i muzike tih pjesama - nikako.
Kada dolazi u Sarajevo, autobus staje na zeljeznickoj stanici. Kad vec vozovi i vlakovi ne dolaze na zeljeznicku stanicu ili kolodvor, neka to cine bar autobusi. Zbog uroka. Sto rece jedan saputnik: 'Tito sa omladinom sagradi prugu Samac-Sarajevo za godinu, a ovi nisu u stanju kraj citave pruge da puste bar jedan voz'.
Po dolasku u Sarajevo poslije godinu dana, prvo sto mi je palo u oci su nove tramvajske karte koje se u tramvaju ponistavaju u novim aparatima. Hocemo u Evropu, pa to ti je. Kupim na kiosku kartu koja za jednu voznju kosta jednu konvertibilnu marku i pravac centar grada da vidim Majku i Sestru. Na jednoj od stanica ulaze dvojica ljudi srednjih godina, pokazuju iskaznice, kontrolori, karte molim na pregled. Ja ruku u dzep, nema karte, u drugi dzep, nema karte, u novcanik, nema je ni tamo. Oho. Cudan osjecaj nelagode. U to prilazi jedan od ove dvojice i vrlo ljubaznim tonom kaze: 'Gospodine,molim vas vasu kartu'. Ja opet ruku u jedan od dzepova, nema je kao za inat, pa sta cu, velim: 'Ne mogu da je nadjem'. 'Nista za to - veli kontrolor - ja cu pregledati dalje, pa dok se vratim, vi cete naci kartu'.
Ja pomalo zbunjen, ostali putnici gledaju u mene, vidim, dvije se 'gospodje' dosaptavaju, sigurno kazu: 'Vidi ovoga, glumi gospodina, a sverca se, sram ga bilo'. Kontrolor produzi, ja osjecam lagani znoj, ali svejedno, karte nema pa nema. U to se i kontrolor vrati. 'Nema je'- rekoh predajuci se i bivam spreman platiti kaznu. 'Da niste kartu stavili u dzep od jakne?'- upita kontrolor sasvim smireno. Ja ga pogledah, digoh jaknu sa torbe, ruku u dzep, kad - karta u dzepu. 'Znao sam ja, gospodine, da ce te naci kartu, hvala vam' - rece kontrolor i ode prema vozacu. One dvije 'gospodje' su bile jako razocarane.
U tom momentu Sarajevo je vodilo sa jedan prema nula na putu u Evropu zahvaljujuci tramvajskom kontroloru koji nije kabadahija, nego covjek koji svoju duznost obavlja civilizirano i uljudno. Bio sam ponosan na grad koji volim.
A da se upozna pravo lice bilo kog grada, treba vremena. I razlicitih situacija - naravno. Tako sam jedan dan boravka odredio za 'administrativne potrebe'. Bilo je potrebno da ovjerim jednu punomoc, pitam, gdje je to, kazu, tu i tu, ja odem tu i tu, kad ono, otegao se podugacak red. Fino stanem u red i cekam. Ljudi koji se prvi puta vide u tom cekanju odmah uspostavljaju blisku komunikaciju kao da se znaju godinama, atmosfera koje sam se vec odvikao. Svi stoje, cekaju na red, niko ne zeli preko reda. U neko doba se u tom hodniku gdje smo stajali i cekali, pojavise dvojica ljudi. Elegantno obuceni, jedan od njih cak tako dobro kao da je upravo izasao iz Armanija, sa obaveznim mobitelom u ruci. Kruzili su nesto oko reda nista ne pitajuci, dok onaj manje elegantan nije krenuo na vrata. 'Gospodine,nemojte preko reda, svi cekamo' - rece mu jedna zena. 'Ja sam advokat, a klijent mi je unutra' - odgovori ovaj mrtav hladan i udje. Kad je izasao samo rece onom elegantnom sa mobitelom: 'U redu je' - i odose. U redu za cekanje tajac, dok jedan ne rece: 'Eto ti, ministar, a ne zna sta je osnovni red'. Tako saznadoh da je onaj s mobitelom neki ministar. 'Pa ako je ministar, mogao je poslati svoju sekretaricu da stane u red i svrsava poslove za njega' - na to ce drugi. 'A sto sekretaricu - javi se jedna zena - i sekretarica treba da radi svoj posao za koji je placena, neka posalje zenu da stane u red'.
Sarajevo vise nije vodilo jedan prema nula. Izjednacenje, jedan - jedan, autogolom.