Od svih vrsta hranljivih tvari masti su energetski najvrednije.U prehrani se pojavljuju kao:ciste ili vidljive masti (ulja, maslac, margarin, svinjska mast) i nevidljive masti.Vidljive masti dodajemo hrani, a nevidljive su sastavni dio namirnica.

Kemijski, masti su spojevi alkohola glicerola i masnih kiselina.Najvaznije vidljive masti u prehrani jesu ulja i masti.Razlikuju se prema vrsti masnih kiselina koje sadrze.U krutim mastima pretezno su zasicene masne kiseline, a u tekucim nezasicene masne kiseline.Nezasicene masne kiseline brze se razgradjuju, na sebe lako vezuju vodik i tako prelaze u odgovarajucu zasicenu kiselinu.Zato se ulja promijene u krute masti.

Sva ulja, izuzev ribljeg, su biljnog porijekla.Ulja se mogu zagrijati na visu temperaturu nego masti pa su pogodnija za przenje namirnica.Zbog nizeg talista probavljivija su nego masti.

Masti su energetske tvari koje ljudskom organizmu treba da daju 30 do 35% cjelodnevne potrebne energije.Probavljuju se u tankom crijevu, izuzev mlijecne masti koja se probavljuje u zeludcu.Kada se pojede vise masti no sto je potrebno, one se nagomilaju u potkoznom tkivu, sto se odrazava kao ugojenost.Premala kolicina masti u organizmu je takodjer stetna.Moze doci do pomanjkanja esencijalnih masnih kiselina i u mastima topljivih vitamina ( A,D,E i K ).

Unasoj prehrani cesto koristimo margarin, koji je po izgledu, cvrstoci, aromi, sastavu, hranjivoj vrijednosti te prema kolicini nekih bioelemenata slican maslacu.Margarin se proizvodi iz biljnih ulja, mlijeka, emulgatora i boja.Obogacen je vitaminima A i D, pa u pripremanju hrane moze nadomjestiti maslac.