Prem­da su vi­ce­prva­ci Evro­pe, ma­kar se u Nje­ma­čkoj još uvi­jek sla­vi se­le­kto­ra Le­va, sjaj­nog Švaj­štan­ge­ra, Klo­sea, Ba­la­ka.., klu­bo­vi na­jav­lju­ju uzbu­dlji­vo prven­stvo, no­va bun­de­sli­ga­ška se­zo­na bit će sla­bi­ja za je­dno ime. Ser­gej Bar­ba­rez odlu­čio je oka­či­ti ko­pa­čke o klin i za­vrši­ti blis­ta­vu ka­ri­je­ru. U Ha­no­ve­ru, Han­si, HSV ste­kao je sta­tus igra­čke le­gen­de. Ko­lo­sa­lan je bio i u dor­tmun­dskoj Bo­ru­si­ji, ali je tre­ner Mi­ha­el Ski­be na nje­mu tre­ni­rao stro­go­ću. Što bh. as ni­je že­lio trpi­ti, pa je se­zo­nu na­kon Dor­tmun­da bio prvi stri­je­lac Bun­de­sli­ge. Taj je po­dvig os­tva­rio igra­ju­ći za Ham­burg. U tom lu­čkom gra­du i da­nas ži­vi Ser­gej sa po­ro­di­com. Za naš je list go­vo­rio o svo­jim klu­bo­vi­ma, o odlas­ku sa te­re­na, o bh. re­pre­zen­ta­ci­ji i svo­jim pla­no­vi­ma.

No­mad­ski ži­vot

Jes­te li de­fi­ni­ti­vno za­vrši­li sa igra­njem?

Me­di­ji su ma­lo po­žu­ri­li, obja­vi­li su to pri­je me­ne. Is­ti­na, sve sam da­lje od te­re­na, pri­vi­ka­vam se na no­vi ži­vot - ka­že za «San» Bar­ba­rez.

Bez ob­zi­ra na go­di­ne, mo­gli ste odra­di­ti još ne­ki ugo­vor, ima­te svo­ju ci­je­nu. Mno­gi bi uze­li još ko­ji mi­li­on eura, pa tek on­da oka­či­li ko­pa­čke o klin?

- Me­ni no­vac ni­je na prvom mjes­tu. Igrao sam iz za­do­volj­stva. Jen­dos­ta­vno, osje­tio sam da je li­je­po i van te­re­na. Ovo mi je naj­du­ži I naj­dra­ži odmor. Mo­žda je i ovaj ugo­đaj utje­cao da se po­vu­čem. Imao sam ne­kih po­nu­da, ali ni­je to bi­lo ni­šta kon­kre­tno, odno­sno ni­je me za­do­vo­lja­va­lo. Ni­sam že­lio po sva­ku ci­je­nu se­li­ti. Dos­ta je bi­lo no­mad­skog ži­vo­ta.

Pre­pos­tav­ljam da se pri­pre­ma­te za ne­ku no­vu po­zi­ci­ju; tre­ner, me­na­džer ili ne­što tre­će?

- Naj­vje­ro­va­tni­je idem u tre­ner­ske vo­de. Ci­je­li sam ži­vot u no­go­me­tu. Vra­ćam se u klu­pu, po­či­njem no­vi ži­vot. Od nu­le. Ve­li­ka je ra­zli­ka bi­ti igrač i tre­ner, ko­ji mi­sli o svi­ma os­ta­li­ma. Imam go­le­mo igra­čko is­kus­tvo, ali i že­lje za no­vim iza­zo­vi­ma. Znam da ne­će bi­ti la­ko, ali moj je put do zvi­jez­da bio trno­vit. Sve sam pos­ti­gao sam, ni­sam imao, ka­ko to ka­žu, ne­kog da me po­gu­ra.

Za de­vet mje­se­ci li­cen­ca

Pla­ni­ra­te li tre­ner­sku li­cen­cu ste­ći u BiH, u Cen­tru ko­jim ru­ko­vo­di prof. Mu­nir Ta­lo­vić?

- Prem­da u Nje­ma­čkoj ima je­dna od naj­po­zna­ti­jih no­go­me­tnih ško­la na svi­je­tu, ni­je ne­mo­gu­će da se ško­lu­jem u BiH. Mo­ram vi­dje­ti gdje mi je je­dnos­ta­vni­je. U Nje­ma­čkoj se li­cen­ca do­bi­je na­kon de­ve­to­mje­se­čnog ško­lo­va­nja, ko­ji se sas­to­ji iz te­oret­skog i pra­kti­čnog di­je­la. Kod nas je dru­ga­či­je. Kon­ta­kti­rat ću lju­de ko­ji vo­de naš pro­gram, za­tim odlu­či­ti ka­ko je je­dnos­ta­vni­je, bu­du­ći da mo­ram vo­di­ti ra­ču­na o po­ro­di­ci ko­ja je sa­mnom u Ham­bur­gu.

NSBiH još uvi­jek ni­je na­šao se­le­kto­ra. U Ba­nja Lu­ci su se «moz­go­vi» ugla­vnom ba­vi­li su­di­ja­ma, kon­tro­lo­ri­ma. Ima­te li ne­ki ko­men­tar na naj­no­vi­ji cir­kus bh no­go­me­tu?

- Šta se o nji­ma ima vi­še pri­ča­ti. Ne va­lja­ju im igra­či, biv­ši aso­vi… Na­vi­ja­če tre­ti­ra­ju kao na­pri­ja­te­lje, op­tu­žu­ju no­vi­na­re, po­li­ti­ča­re... Ko­ga oni vi­še za­ni­ma­ju? Ni­ko­ga! Oni su fir­ma za se­be. Me­đu­tim, sve ima svoj kraj. Šte­ta što se gu­be ci­klu­si, što pro­pa­da­ju broj­ne ge­ne­ra­ci­je igra­ča...

Ka­ko ko­men­ti­ra­te lis­tu kan­di­da­ta za se­le­kto­ra, na ko­joj su; Osim, Zu­ka­no­vić, Pi­rić, Da­lić, Oblak...?

- Ne ra­zu­mi­jem lju­de ko­ji že­le sa nji­ma sa­ra­đi­va­ti. Pa, oni su do­le sve je­dnog izva­ra­li ka­ko bi op­sta­li na svo­jim po­zi­ci­ja­ma. Ko ima­lo drži do se­be, ne bi išao u avan­tu­ru. Ja sam nji­ma ne že­lim ima­ti ni­ka­kvog kon­ta­kta. Uvje­ren sam da će i nji­ho­vo vri­je­me pro­ći. Si­gur­no da se že­lim je­dnog da­na vra­ti­ti u re­pre­zen­ta­ci­ju. Kao tre­ner ili se­le­ktor, ali u ne­kom po­vo­ljni­jem okru­že­nju - izja­vio je za «San» Ser­gej Bar­ba­rez.

Si­no­vi oče­vim sto­pa­ma

Ser­gej ima dva si­na. Fi­lip An­dre i Ser­đo Lu­is uve­li­ko šu­ta­ju. Ka­da su ba­ci­li cu­cu­lu, do­hva­ti­li su se lop­te, ko­ja im je naj­dra­ža igra­čka. Ka­ko je Ser­gej za­vršio ka­ri­je­ru, sa­da će se po­sve­ti­ti na­slje­dni­ci­ma.

- Ne mo­gu ti opi­sa­ti osje­ćaj, ka­ko je ka­da us­ta­nem, a ne mo­ram žu­ri­ti na tre­ning ili uta­kmi­cu. Uži­vam u ovom ži­vo­tu sa svo­jim naj­dra­žim. Ne­ću tje­ra­ti si­no­ve, ne­ka sa­mi odlu­če ko­jim će se spor­tom ba­vi­ti - ka­zao nam je "Ser­ži­njo".
(SAN)