Zakon o restituciji za BiH nuzno je donijeti sto prije da bi se otklonio embargo sa zabrana koje su sadrzane u pojedinim zakonima koje, medu ostalim, usporavaju proces privatizacije i regulisanje svojinskih odnosa - kaze u izjavi za Fenu federalni ministar prostornog uredenja i okolisa Ramiz Mehmedagic sumirajuci rad ovog ministarstva u protekle cetiri godine.

Ipak i pored nuznosti donosenja tog zakona, resorni ministar je skeptican:

- Mislim da se zakon o restituciji za BiH nikada nece donijeti i to nije moje misljenje nego se moze naslutiti izmedu redova u stavu medunarodne zajednice. Kada sam insistirao da se na drzavnom nivou donese taj zakon jer su se stekli svi uslovi, bez obzira da li ce biti naturalna ili finansijska restitucija, medunarodna zajednica je kazala da takav zakon treba, ali da u ovom trenutku nema sredstava koji bi ga mogli pokriti - pojasnjava Mehmadagic.

Ministar ukazuje na nemogucnost otkupa nacionaliziranih stanova, probleme u privatizaciji.

- U Zakonu o prodaji stanova na kojim postoji stanarsko pravo, pojasnio je Mehmedagic, u clanu 47 stoji da nema otkupa na nacionalizovanim stanovima do donosenja zakona o restituciji, dok je u Zakonu o privatizaciji preduzeca receno da imovina koja je u vlasnistvu preduzeca, koja se privatiziraju, a predhodno je stecena po osnovu nacionalizacije, ne mogu biti predmet privatizacije do donosenja zakona o restituciji. Slicne zabrane sadrzane su i Zakonu o pretvorbi drustvenog u drzavni kapital i Zakona o prometu nepokretnosti.

Poseban problem je, smatra Mehemdagic, Zakon o gradevinskom zemljistu koji je nasljeden iz starog sistema i predpostavlja drustvenu svojinu nad ovim zemljistem. Da bi se promjenio ovaj zakon, odnosno skinuo embargo drustvenog sa te imovine mora se najprije rijesiti pitanje restitucije. Mehmedagic je naveo primjer da je kompletno podrucje Sarajeva u gruntovnici upisano kao drustvena svojina na osnovu zakona o nacionaliztaciji ili po osnovu zakona o gradevinskom zemljistu koji je podrustvio imovinu.

-Imovina se ljudima kontinuirano otimala od 1919. do 1991. godine, a svako ko se pobunio protiv toga bio je rigorozno kaznjavan - istice Mehmedagic.

Takva politika, prema njegovim rijecima, nije mogla doprinijeti azurnom vodenju zemljisnih knjiga jer niko nije imao motiva da prijavi imovinu da mu je kasnije ne bi oteli.